Shin Shin Toitsu Aikido

O PRODAVANJU ZNANJA

Ako kofom zahvatimo vodu iz reke, smemo li reći – ovo je moja voda ?

Ako dođemo u mogućnost da pijemo direktno sa izvora, smemo li tu mogućnost uskratiti drugima?
Naravno da ne smemo. Jer kao što reka nije naša, tako ni jedna kap vode iz te reke nije naša, a ako nam je pružena mogućnost da pijemo direktno sa izvora, onda smo u obavezi da druge koji ne mogu da dođu do izvora snabdemo pitkom vodom.

Tako je i sa znanjem. Ono samo po sebi nije naše, već je nešto što crpimo iz beskrajnog izvora. Ako pokušamo da ga prisvojimo za sebe, istog trenutka smo prekinuli vezu sa tim izvorom, a onome što smatramo svojim, oduzeli suštinu.

Ne postoji opravdanje za „prodavanje“ znanja, jer ko mu može utvrditi vrednost, osim Tvorca od kojeg to znanje potiče. Ono što možemo vrednovati je naš napor da se do tog znanja dođe, čak ne ni način, jer je i on deo univerzalnog znanja.

Prema tome, novac se može uzeti samo koliko da se obezbede materijalni uslovi za širenje znanja, odnosno da bi se obezbedila potraga za novim.